Počeo sam da se bavim videografijom sasvim slučajno. Ispitujući granice do kojih bih mogao da stignem, shvatio sam da bi videografija zapravo bila igra bez granica, i to ozbiljna, neprestana igra. Shvatio sam da vrlo često primetim interesantne stvari kojima drugi ljudi ne pridaju značaja, pa sam isprva te zanimljive kadrove beležio kamerom na mobilnom telefonu. Vrlo brzo, moja galerija postala je prepuna fantastičnih snimaka koji su iz dana u dan postajali sve bolji. Shvatio sam, videografija zahteva konstantno usavršavanje.

Trudio sam se, posmatrao i učio o poslu.
Danas imam video aparat i sa ponosom se predstavljam kao videograf za venčanja.
Mnogi se pitaju „zašto baš isključivo venčanja?“.